Čini se da se ove dve reči koriste naizmenično, posebno u zdravstvenom prostoru. A kada treneri propoveda motivaciju, to nas odmah natera da im manje verujemo. Zato mi GYMSTERI verujemo u disciplinu, ali naravno ne isključujemo motivaciju iz ove priče.
Zašto?
Zato što su POTPUNO. RAZLIČITE. STVARI.
Ne isključuju se međusobno već samo postoje neka pogrešna uverenja o tome kako ova dva poželjna kvaliteta funkcionišu da li sami, zajedno ili kako da ih primenimo u našim životima kada su tu.
Kao uvod u priču o njima, prvo ide jedna mala lekcija iz gramatike. Na google pretraživaču kao definicije discipline i motivacije stoji sledeće:
DISCIPLINA je praksa treniranja ljudi da usvoje neki oblik ponašanja, dok je MOTIVACIJA razlog da primenimo neki oblik ponašanja.
Motivacija postoji samo kao imenica, dok disciplina ima glagolski oblik. Drugim rečima, disciplina je nešto što radite i birate da radite dok je motivacija stvar koja može doći i otići, a koju ne možete kontrolisati.
Dakle, nikada niste “motivisani” da budete disciplinovani, a disciplina je beskorisna ako nije vezana za radnje u kojima želite da budete disciplinovani. Dodeljivati disciplinu kao karakternu crtu je slab opis jer čak i najobičnija osoba ima nešto što iskače iz njenog svakodnevnog ponašanja i navika. Npr nije važno koliko smo disciplinovani po pitanju ishrane ako želimo da počnemo da sviramo violončelo. Violončelo je nova navika i moramo je tretirati kao takvu.
Zato kada želite da promenite neštu u svom životu imajte na umu sledeće:
- Neka vas motivacija inspiriše, ali nemojte očekivati da će se zadržati
- Fokusirajte se na izgradnju disciplinovanih akcija oko te nove navike
- Odredite kako će disciplina izgledati za vaš novi cilj
Kako će ova promena perspektive promeniti vašu produktivnost
Često, kada govorimo o postavljanju i postizanju novog cilja, pominjemo motivaciju za ono što nas je navelo na ovaj novi put. I to je sjajno, usput, POTREBAN nam je taj početni pritisak da bi se lopta zakotrljala.
Problem je u tome što se neće nastaviti kotrljati kada udari uzbrdo. Svakodnevni rad je sranje, čak i ako radi na nečemu što volite. Motivacija je divna stvar koju treba iskoristiti kada udari jer nam daje neobičnu moć fokusa i produktivnosti i definitivno je treba iskoristiti jer motivacija kao takva ne može biti usiljeno prisutna.
I ako je neverovatan osećaj želeti da se napravi ogromnu promena, sama promena je jako teška. I to uzbuđenje će nestati mnogo brže nego što uopšte napravimo bilo kakav plan.
Ovde na scenu stupa disciplina.
Prednosti i lepota navike
Razumevanjem načina na koji uspostavljamo i praktikujemo navike svaki dan, možemo shvatiti kako da primenimo one korisne ali i otklonimo one koje nas opterećuju.
Kada započnemo nešto novo, moramo da usmerimo mnogo mentalne snage na to jer je to nešto van uobičajenih navika za naš mozak i učimo kako to da uradimo. Ali kako to stalno radimo, potrebno je da tome posvećujemo sve manje i manje svesne moždane aktivnosti dok na kraju ne postane sastavni deo naših navika.
Motivacija će pokrenuti motor… u početku. Disciplina će vas održati kada mislite da je ponestalo benzina i u tome leži tajna promene navika.
Ako postoji nešto u vašem životu što želite da promenite – veliko ili malo – iskoristite svoju novopronađenu motivaciju da odlučite o novoj akciji koju ćete svakodnevno preduzimati I koja će vam pomoći da promenite tu stvar.
I uprkos veličini cilja, verovatno će biti potrebni mali koraci da se dođe do njega.
Ne postavljajte sebe na neuspeh
Prva akcija bi čak mogla biti tako mala, da deluje smešno. Ako vam je cilj da počnete da idete u teretanu, možete bukvalno početi sa vožnjom do teretane, parkiranjem, ulaskom, trčanjem na traci 10 minuta i odlaskom.
To je navika „odlaska u teretanu“.
Radite to 2 nedelje, dosledno, svaki dan.
Uskoro ćete se osećati glupo što ste odvojili vreme da odete u teretanu samo da biste ušli, trčali malo i izašli. Dakle, možda počnete da ostanete malo. Možda počnete da mislite da biste mogli i da vežbate malo.
Postavljanjem letvice na ekstremno nisko, ne izlažete se mnogo riziku od neuspeha. Niste postavili nijedan rekord u dizanju tegova. Ne morate da pretrčite određeni broj milja da biste se osećali kao da ste „uspeli“.
Ali ste postavili letvicu tako nisko da ćete, ako je ne postignete, automatski želeti da budete bolji. To postaje neki određeni cilj koji želite da postignete jer znate da je jednostavan, a kroz postizanje ciljeva čini da se osećamo bolje u vezi sa sobom.
Jednom kada postignemo tu malu promenu, želimo još. Zašto ne ostaneš malo? Zašto ne isprobati mašinu za tegove? Zašto ne biste odvojili vreme da koristite teretanu, pošto ste ionako tamo?
Koliko je vremena potrebno da se stvori navika
Istraživanja o ovome variraju, ali izgleda da pada u rasponu od 21 dan da bi se stvorila nova navika, odnosno 66 dana da to ponašanje postane automatsko.
Kada postavljate nove ciljeve navika, imajte to na umu. Ne opterećujte sebe. Vaš mozak radi najteže da postavi te nove puteve i učini tu naviku automatskom. Ali trebalo bi da mu dozvolite da radi ono što radi, a da mu ne date previše da se bavi odjednom – zato se držite jedne po nove navike.
Formirajte navike. Stvorite disciplinu. Prestanite da brinete o tome kada će vas motivacija napustiti… jer u nekom trenutku hoće.
Odličan tekst. 💪🏼🔥